др Миша Ракоција

Ниш је једини град у Европи који успешно у континуитету двадесет и четири године окупља око симпозијума „Ниш и Византија“ истакнуте византологе из целог света. Симболика родног града императора Константина Великог, потоњи свети цар Константин, привлачи угледне научнике и истраживаче да се окупе у граду Нишу и на међународном симпозијуму византолога „Ниш и Византија“ изложе своја научна сазнања. Добру организацију, пословично гостопримство и научну репрезентативност гарантују организатори - Град Ниш, Универзитет у Нишу и Митрополија нишка уз оператозацију Нишког културног центра.

Свечано отварање симпозијума Ниш и Византија XXIV

Родни град цара Константина и ове године је испунио своју обавезу и понудио научној и широј јавности да што исцрпије докуче прилике „1700 година после Првог васељенског сабора у Никеји: 325-2025”, који је сазвао цар Константин.

Благослов Митрополита нишког Господина Арсенија

Први Васељенски сабор у Никеји 325. године, император Константин Велики отворио је речима: „Захваљујем Господу Богу,...“ Захваљујући Господу Богу симпозијум Ниш и Византија траје 24. године, и у родном граду св. цара Константина окупља истакнуте византологе из целог света.

Помоћник градоначелника Никола Младеновић, речи добродошлице испред града

Ове 2025. године обележли смо велики јубилеј 1700 година од одржавања Првог Васељенско сабора у Никеји. Научном методологијом сагледано је како су се одразили закључци донешени на никејском сабору на све области живота хришћана од теологије и уметности до политике. Колико се и како хришћански свет променио после Никејског сабора и жустрих расправа које и данас одјекују међу хришћанима.

Једна од главних Константинових идеја је сагласје између државе и цркве, тако да црква брине о држави а држава о цркви. Ова Константинова идеја симболично је представљена двоглавим орлом на ромејској а затим и српској застави. Сабор у Никеји је јасно уобличио Константиново дело и идеје, што је допринело обликовању хришћанске културе и уметности.

Саветник ректора проф. др Властимир Николић, поздравна реч испред Универзитета у Нишу

На Сабору се посебно инсистира на јединству цркве и саборности, док су односи унутар цркве регулисани канонима. Оштра је била борба против Арија и његовог непризнавања св. Тројства као једног Бога, што су заступали правоверни епископи. Никејски символ вере чврст је темељ за сва остала теолошка промишљања. Колико год се свет изменио закључци и суштина никејског сабора су остали.

После никејског сабора Ниш ће постати јако упориште Аријанаца а поједини нишки епископи подржали су Арија безумног. За Ниш је од значаја учествовање на Сабору једног од највећих хришћанских мислиоца Атанасија Великог и борца за православље и Никејско исповедања вере. Епископ александријски Атанасије, потоњи св. Атанасије Велики, после сабора у Сердици (Софија) 343. године Ускрс је следеће 344. године дочекао у Нишу у гостима код нишког епископа Гауденција. Боравак Атанасија Великог, противника Аријевог учења, одразило се на духовни живот и уметничко стваралаштво града, што се сагледава и на сликарству нишких ранохришћанских гробница. То је непосредна веза града Ниша са Првим васељенским сабором.

Академик проф. др Ренате Пилингер (Беч), отварање научног скупа

Величина Константинове личности огледа се и у детаљима. Тако је отварање Сабора започео стојећи, и тек на упорну молбу свештеника он је сео. Без обзира што је император, поштовао је епископе и свештенике и са наклоном љубио им руку. Много га је узнемиравала неслога у цркви. Саветује епископе да се угледају на паганске филозофе, који иако се не слажу, ипак не прекидају односе и не свађају се. Зато, предлаже да сложно служе „Великом Богу“.

Позвани су епископи путем царског указа у пролеће 325. године, по први пут и они ван царства, и то све о државном трошку (имали су плаћене све путне трошкове и поштанске коње). Сабор је трајао од краја маја до краја августа. Тачан списак присутних учесника Никејског сабора као и записник, није познат. Епископи су долазили и одлази па се тачан број незна. Евсевије Кесаријски спомиње више од 250, неки и више од 300. Ипак, организовано је потписивање одлука, резолуција и наредби. Под притиском Константина већина епископа је потписала закључке Никејског сабора. Константин је брзо схватио да сазивање сабора није донело мир Цркви и његовом царству.

др Анђела Гавриловић (Београд), промоција зборника радова бр. XXIII

Преовлађује мишљење да је Сабор отворен око дана св. цара Константина и сарице Јелене, који град Ниш већ 24 године обележава као своју градску славу, између осталог и научним скупом „Ниш и Византија“. Други пак мисле да је Први васељенски сабор отворен око 15. јуна, можда није случајно, што је то дан када је основан Универзитет у Нишу 1965. године, чију шездесотогодишњицу оснивања обележавамо ове године.

Рад Првог васељенског сабора завршен је раскошним ручком, пракса које се и ми придржавамо у виду богате вечере после отварања симпозијума „Ниш и Византија“. Видимо да је град Ниш, посредо или непосредно, везан је за Први васељенски сабор у Никеји.

У години када Универзитет у Нишу обележава 60 година од његовог оснивања, треба се подсетити још једног јубилеја. Наиме, прошло је тачно 1600. година од оснивања Цариградског Универзитета. Декретом који је цар Теодосије II издао 27. фебруара 425. године, утемељен је Цариградски Универзитет (установљене су катедре грчког и латинског језика, права и филозофије). Овим актом реорганизована је настава у школама које је, споменимо и то, основао још Константин Велики. Од овог датума Европљани треба да рачунају почетак историје високог образовања.

Те 1965. године, велику потпору оснивању Универзитета у Нишу дао је нобеловац Иво Андрић. Оснивање Универзитета у Нишу Андрић тумачи као жижак у тами после великог орјенталног дремежа.

И опет, а случај не постоји, прошло је 850 година од рођења светог Саве, духовног родоначелника српског рода. Као што су Ћирило и Методије свим словенима подарили писмо, овде приказан документаран филм о њима, тако су законоправило св. Саве у 13. веку све словенске православне цркве уградиле у темеље свог друштвеног устројства. Носећи са собом номоканон као адут, Сава је рукоположен за првог архиепископа српске цркве у цркви Свете Софије у Никеји 1219. године, у оном истом храму где се одиграо и Први васељенски Сабор.

Уз Божију помоћ и благослов митрополита нишког Високопреосвећеног Господина Арсенија започело је овогодишње окупљање византолога. Свечаној атмосвери, значају и угледу симпозијума „Ниш и Византија“ допринело је присуство Епископа лондонског и великобританско-ирског Господина Нектарија.

Околности техничке природе условиле су да се ове године отварање скупа не одржи у великој сали Универзитета у Нишу, већ у згради Официрског дома у чију богату историјску прошлост можемо уписати и отварање 24. међународног научног скупа византолога „Ниш и Византија“. Свечано отварање скупа отпочело је српском химном у извођењу вокалне групе „Константин“. После уводне речи др Мише Ракоција следио је пригодан говор и благослов Митрополита нишког Господина Арсенија. Испред града учеснике је поздравио помоћник градоначелника Никола Младеновић, док се испред Универзитета у Нишу присутнима обратио саветник ректора проф. др Властимир Николић. Научни скуп отварила је академик проф. др Ренате Пилингер са Универзитета у Бечу. Зборник радова „Ниш и Византија XXII“ преставила је др Анђела Гавриловић са Филозофског факултета у Београду.

Свечаној атмосвери отварања симпозијума посебно је допринела европска премијера пројекције документарног филма о просветитељској мисији Ћирила и Методија. Солунска браћа Ћирил и Методије, оставила су неизбрисив траг у свести свих словенских народа међу којима се њихов култ брзо проширио. Још у далеком 9. веку створили су словенску азбуку и први проповедали јеванђеља на словенском језику, захваљујући томе, стекли су епитет равноапостолни. Свети Ћирило и Методије „Апостоли Словена“, једнако су поштовани и од римокатолика, који их празнују 14. фебруара, и православца који их прослављају 24. маја, када је и државни празник у Србији - Дан Ћирила и Методија.

Неизмерив је значај писма за црквену и културну историју словенских народа, о чему је сликовито говорио Вук Стефановић Караџић реформатор српског језика: „Што су год људи на овоме свијету измислили, ништа се не може успоредити с писмом. Читати, што су други писали прије двије иљаде година, и написати, да могу други послије неколико иљада година читати; то је наука, која ум људски готово превазилази, и могло би се рећи, да је онај, који је први њу измислио, био више Бог него човек.“

Пројекција документарног филма „Ћирило и Методије – просветитељи Словена“,
разговор о филму др Јанис Сисију (Касторија) и Дејан Дабић (Ниш)

Стога је посебна част за град Ниш, Универзитет у Нишу, Митрополију нишку и симпозијум Ниш и Византија, што је на отварања сипозијума приказан драматизован документарни филм „Ћирило и Методије – просветитељи Словена“, у режији госпође Марије Хацимихали-Папалиу (Грчка), угледни редитељ чија је светска премијера била ове године у оквиру 27. Солунског фестивала документарног филма. Само после два месеца догодила се европска премијера у Нишу на свечаном отварању 24. међународног симпозијума византолога „Ниш и Византија“.

Данас, захваљујући новим технологијама ширењу култа словенских учитеља доприноси и филм. Настао је захваљујући надмоћним техничким достигнућима и виртуозности аутора. Угледна редитељка је документарац обликовала као химну љубави за бољи свет, подвлачећи моћ писане речи да обликује свест, образује и доприноси независности народа. После проекције о филму је говорио коаутор др Јанис Сисију из Касторије а разговор и дискусију је водио угледни нишки филмски критичар Дејан Дабић.

Учесници симпозијума

Велико је интересовање научне јавности за нишки симпозијум. Пријавило се 38 учесника из 14 земаља: Аустрија, Грчке, Русије, Италије, Бугарске, Шевдска, Пољска, Грузија, Црна Гора, Кина, Либан, Северне Македоније, Република Српска и Србије. Уобичајена заједничка вечера била је место надахнуте стручне дискусије, размене мишљења, упознавања и зближавања.

Учесници симпозијума

Последњег дана гости су кренули у походе нишкој Тврђави и њеним историјским слојевима а затим су обишли комплекс Саборне цркве.